U POVERENJU

Imam debele noge i užasna sam

it  | 

Hej… Pišem vam prvi put i nadam se da ćete mi odgovoriti. Imam 13 godina, visoka sam 162cm a teška 66kg, osećam se preteško i neprijatno zbog svog tela, jer genetski imam teške kosti i debele butine i velike listove. Često me je blam kada vidim ostale kako izgledaju, a ja izgledam debelo zbog nogu. Stomak mi nije veliki, samo noge su veliki problem i znam da tu nema nekog rešenja jer, kao što sam spomenula, to je genetski. Svašta sam pokušavala ali ništa nije uspevalo. Zbog toga gubim i samopouzdanje i sebe smatram užasnom iako drugi kažu da sam sasvim ok. Ne znam šta da radim, nema rešenja i zbog toga gubim samopouzdanje. Pomoć!

inteen: Draga trinaestogodišnjakinjo, ima rešenja! I to više njih. Jače noge mogu biti izuzetna prednost u sportu kao što je odbojka zbog odraza u pojedinim elementima – možeš biti odličan napadač-korektor ako poradiš na skokovima. Imaš 13 godina i pravo je vreme da počneš da treniraš. Ako ne voliš kolektivni sport, razmotri atletiku, skokove udalj ili trke na 100 i 200 metara. Možeš da odabereš i neku drugu fizičku aktivnost, jer mislim da će ti se svakako popraviti samopouzdanje i slika o sebi. Kako?
Videćeš da će na treninge dolaziti devojke s većim viškom kilograma od tvog, koje su niže od tebe ili više, ali smotanije. Sigurno ćeš otkriti nešto novo o sebi, možda si brza, okretna, elastična ili odličan organizator igre  i cenićeš sebe više. Možda ćeš iz razgovora sa saigračicama o kojima misliš da nisu baš tako zgodne zaključiti da ono što im daje samopouzdanje nije pozitivno mišljenje o njihovom telu. Pričaće ti o hobijima, kako provode slobodno vreme, da vole da se druže, imaju dečka i sl. To bi ti pomoglo da skreneš fokus. Nema mnogo svhe fiksirati se na nedostatke na telu koje se menja! Ti ćeš možda još rasti, a možda će ti se istopiti masti ili prerasporediti. A što je najvažnije, svoj nedostatak pretvorićeš u prednost. Sportistkinje su među omiljenim devojkama u društvu. Imam utisak da se porediš sa drugaricama iz škole koje možda nikada nisu potrčale ili uzele loptu u ruke, možda se izgladnjuju i muče. Neke mogu imati I problem o kojima ne govore. Zato nemoj zavideti i osećati se loše.
Ako si zaista mnogo toga pokušala (a sigurno nisi “sve”) i ubeđena si da se zbog genetike ipak ne može mnogo uraditi, glavu gore, ni to nije razlog da se odustane od sporta. Bićeš zdravija i kreativnija. Steći ćeš veštine rada u timu i disciplinu, što će ti veoma značiti u daljem školovanju i kasnije u karijeri. Iz ishrane izbaci testo, slatkiše i gazirana pića i već će biti bolje posle nekog vremena.
I za kraj, zapamti, molim te: nisi cela užasna ako ti se trenutno ne sviđaju noge. Slobodno preuveličaj sve što ti se sviđa kod tebe i dobro radiš. Budi zahvalna na problemima koje nemaš. Ne osamljuj se i ne prepuštaj beskorisnim mislima, “osećam se preteško i neprijatno” samo je misao, a misao može da se menja. Potrudi se da provodiš vreme samo s onima koji te vole, podržavaju i imaju dobro mišljenje o tebi. Kreći se što više i pij vodu i kad nisi žedna. Piši nam kako ide. Hvala na ukazanom poverenju.

Želiš li da saznaš više o razvoju tela tinejdžerki, slici o sebi i uticaju sporta na psiho-fizičko blagostanje, pročitaj moj blog: Teen telo – želiš da budeš zgodna? Treniraj!

Piše: Vanja Dimitrijević, psiholog – teen coach
https://vanjadtinkouc.wordpress.com/

Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.