OTVORENO O SVEMU

Imam psihičke probleme i traume, bezvredna sam i beskorisna

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Ćao. ćao. Odmah ću iskazati problem. Imam 16 godina i odlična sam učenica. Nemam prijatelje i svo svoje slobodno vreme provodim u kući. Želim da izlazim i družim se sa ljudima, ali čak i kad uspem da smognem snagu za to, dođem do toga da mi bude dosadno ili da toliko odskačem od svih ljudi oko mene da se u suzama vratim kući. Želim i dečka, ali daleko sam od spremne za neko dublje upuštanje u vezu (npr. sexualni odnosi). Jako sam zatvorena, jer imam jake traume iz detinjstva i psihičke probleme. Iza sebe imam 5 pokušaja samoubistva. Želim da imam nekoga pored sebe. Nekoga ko če mi pomoći i za koga ću uspeti da se vežem, ali sam ja bezvredna i beskorisna. Džabe mi navodna lepota, pamet i to što sam navodno veoma zgodna, kad niko neće osobu kao što sam ja. Preko mi je potrebna pomoć. Barem mi odgovorite da li mi uopšte ima pomoći?

inteen: Draga čitateljko, da počnem od kraja pitanja i odmah kažem da ti, naravno, ima pomoći. Ni u kom slučaju ne treba da odustaneš od sebe i svog života, ali isto tako moraš aktivno da potražiš pomoć jer situacija zvuči dosta ozbiljno i ne verujem da će se stvari srediti same od sebe. Međutim, nisi navela dovoljno detalja da bih mogla da pretpostavim zašto je tako kako jeste. Na primer, ne znam koje psihičke probleme imaš i zbog čega. Kakve trauma iz detinjstva nosiš? Koji su razlozi zbog kojih si pokušala suicide? Dalje, zašto su ti drugi ljudi dosadni kad izađeš i zašto odskačeš od njih? I iz kojih razloga sebe smatraš bezvrednom i beskorisnom? Važno je da pokušaš da odgovoriš na sva ova pitanja kako bi mogla da počneš da menjaš neke stvari u životu, između ostalog način na koji doživljavaš sebe i druge.
Rekla bih da osećanja koja imaš nisu tako retka u tvojim godinama, pisali smo mnogo puta o tome. Međutim, kada su pokušaji suicida u pitanju, stvar je onda ipak ozbiljnija. Mislim da je pre svega važno da se obratiš nekome za profesionalnu pomoć. Ne znam u kakvim si odnosima sa roditeljima, od njih bi bilo najbolje da počneš jer ti oni mogu pružiti najbolju podršku. Tebi će biti lakše da sa nekim podeliš svoja razmišljanja, vezano za stvari koje te muče, ali i za sve ostalo. Poželjno je imati prijatelje i podršku u roditeljima. A oni se takođe mogu angažovati u izboru pomoći koju ćeš dalje potražiti. Ako sa njima nemaš dobar odnos ili iz nekog drugog razloga ne možeš da podeliš šta te muči, možda da kreneš od školskog psihologa. Značiće ti da te neko sasluša i posavetuje, a onda i tu možeš saznati kome da se dalje obratiš. Ne bih na toj “daljoj pomoći” toliko insistirala da nije bilo pokušaja suicida, ali pošto jeste, vrlo je bitno da započneš ozbiljan i kontinuiran rad na sebi.
Ne znam koliko su tvoja izolovanost, to što si sama, ne izlaziš, nesnađena si u društvu i to što ti bude dosadno i kad izađeš, uzrok a koliko posledica situacije u kojoj se nalaziš. Da li bi više izlazila i da li bi ti bilo manje dosadno kada bi se osećala vrednijom ili to što ne izlaziš povećavaj taj osećaj bezvrednosti? I na koji način odskačeš od ljudi oko sebe? Koliko je to stvarno, a koliko je to tvoj subjektivan osećaj? I da li tu možeš nešto da promeniš? Ne kažem da treba da se prilagodiš masi i budeš kao ostali, ali ako ima nešto što ti se i samoj ne sviđa kod tebe a zbog toga odskačeš, možda bi to mogla da menjaš. Trebalo bi da počneš više da se družiš jer je socijalni život u tvojim godinama veoma važan. Ta razmena iskustava, ideja, zajedničko proživljavanje tinejdžerskog doba, deljenje muka i u krajnjoj liniji zabava čine ogroman deo adolescentskog perioda i to ne treba propustiti. Znam da ti je teško da se nateraš da izađeš, opustiš se i zabaviš jer imaš predubeđenje da će ti biti dosadno, ne uklapaš se, ne vole te u društvu itd. Zaista ne znam kakva je situacija u tvom odeljenju i krugu ljudi u kom se krećeš, ali sam sigurna da postoji makar nekoliko osoba sa kojima bi za početak mogla da uspostaviš bliži odnos, a onda odatle da ideš dalje. Tj. kada se osetiš sigurno i prihvaćeno u tom malom krugu, onda ćeš moći i da ga proširiš. Kada izlaziš na žurke ili rođendane, ne moraš uvek niti ludo da se provedeš, niti nužno da pričaš s nekim baš čitavo veče. Možeš i da probaš da se opustiš na podijumu, proćaskaš sa nekoliko ljudi, upoznaš nekog novog i ne moraš da ostaneš do kraja, bar ne u početku. Ali bi trebalo da izađeš i potrudiš se da ti bude lepo. Odnosno, da ne izađeš iz kuće natmurena i ubeđena da će veče biti očajno, dosadno, fijasko. Uostalom, ako ti ne odgovara gde drugi izlaze i šta rade, pokušaj ti da organizuješ neki izlazak ili žurku i tako privučeš društvo.
Što se dečka i zabavljanja tiče, nemoj se brinuti što nisi još ni blizu spremna za upuštanje u ozbiljnu vezu i seksualne odnose, sa 16 godina i ne treba da budeš. To što možda neke devojke oko tebe jesu, ne treba tebi da diktira tempo i, iskreno, normalnije je da u tom uzrastu ne budeš spremna, nego da budeš. Dakle što se toga tiče, sledi svoj tempo, imaš mnogo vremena pred sobom, nemoj žuriti. Da bi našla pravu osobu koja će ti biti podrška, treba vremena. Neko će naići ali budi strpljiva i prati svoja osećanja, nemoj uletati u nešto za šta nisi spremna. U međuvremenu se fokusiraj na to da radiš na sebi, popraviš samopouzdanje, povratiš veru u sebe i obogatiš svoj društveni život. Drži se, nikada ne odustaj od sebe i piši ako imaš još dilema. Želimo ti svu sreću.

Piše: Jovana Vuković, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.