U POVERENJU

Kako da steknem pravog prijatelja?

it  | 

 Imam 17 godina. Nikad nisam imala pravog prijatelja kome bih mogla da kažem šta me sve muči. Jednostavno svakog koga sam upoznala i mislila da je prava osoba da mogu da mu kažem šta me muči, odjednom se promeni. Ponekad mi se desi da kažem sebi ružna si zbog toga nemaš dečka, nemaš prijatelje, nemaš osobu kojoj bi sve poverila. Roditeljima ne mogu da kažem sve, jer nemamo takav odnos, nažalost i sada je kasno da se izgradi. Kome da se poverim, jer stvarno ne mogu sve da držim u sebi? Tokom celog života kao da sam sama, a imam “prijatelje” koji su tu uvek uz mene, ali samo kada njima treba. Kako da počnem da se ponašam, kako da steknem pravog prijatelja? Kako da počnem da budem druželjubiva? Pomozite mi, molim Vas!

inteen: Draga čitateljko, nekada dođe vreme da napravimo veliko spremanje naše duše, naših shvatanja i života. U tome nam ne mogu pomoći čak ni dobri prijatelji, odnosno oni sa kojima se osećamo dovoljno sigurno da možemo većinu važnih stvari da im kažemo. Neke stvari se, naravno, ne govore ni najboljim prijateljima, pa čak ni sestri i bratu. I to je normalno. Međutim, ipak postoje osobe kojima možemo da se poverimo, pogotovo kada nam je teško i ne vidimo izlaz, a te osobe su stručnjaci za mentalno zdravlje. Mogu se pronaći u školama na mestu stručnih saradnika (psiholog, pedagog, defektolog), u domovima zdravlja, na klinikama za adolescentnu psihijatriju i psihologiju i u privatnoj praksi. Nazivaju se psihoterapeutima i vrlo su kompetentni da odgovore na svaku muku i dilemu koju neko ima.
Nisi nam rekla da li živiš u Beogradu ili nekom drugom gradu u Srbiji, ali je svakako za preporuku i Pastirsko – savetodavni centar na adresi Masarikova 5 u Beogradu, u Beograđanki. Detalje kontakta možeš pronaći na internetu. U njemu rade posvećeni, eminentni stručnjaci, a sve je na dobrovoljnoj bazi.
Nadam se da te nisam uplašila ovako direktnim nastupom i odgovorom. Htela sam samo da ti skrenem pažnju na to da usamljenost i samoća mogu da nam izmene i izvitopere percepciju. Kod prirodno osetljivih ljudi, vrlo često dolazi do preuveličavanja, pa stvari koje objektivno nisu toliko strašne, postaju vrlo teške i vide se kao gotovo nerešive. Zato je potreban neko ko ima dovoljno životnog iskustva, ali i dovoljno topline, čovečnosti, razumevanja i ljubaznosti i uz to je dovoljno stručan da sve to sagleda i iz toga izvuče najbolje za određenu osobu.
Ti si vrlo samosvesna i samostalna, imaš visoke standarde i tačno osećaš šta možeš, a šta ne možeš sa drugima. Budi hrabra i radi na sebi. To nije lako, ali je vrlo korisno i kad gledamo dugoročno, to je najbolja stvar koju možemo uraditi za sebe. Kod nas je još uvek tabu ići kod psihologa i psihijatra. Međutim, to bi trebalo da bude praksa, jer svakom se desi period u životu kada mu je potrebno da izoštri pogled i navije um na jednu novu vibraciju i perspektivu koja će mu dati krila i motiv da punim plućima nastavi dalje kroz život. Mnogo sreće ti želim i budi slobodna da nam se javiš ponovo. Lep pozdrav.

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.