OTVORENO O SVEMU

Krala sam novac iz kućnog budžeta

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Zdravo inteen.U poverenju,Vi ste jedini sa kojima ja mogu da pričam na ovu temu. Uzimala sam malo para iz kućnog budžeta. Moji su primetili da su pare nestale i sumnjaju u mene. Razlog zašto sam ja uzimala te pare je zato sto nikada nisam dobijala džeparac. Sve što dobijem za rođendan oni bi mi uzeli i čuvali. Pare sam iskoristila na kozmetiku, odelo i još neke sitnice. Plašim se šta će mi reći i uraditi, inače imam 16 godina.

inteen: Draga čitateljko, sasvim je razumljivo da u tvojim godinama želiš da imaš svoj dinar, možeš sebi da priuštiš pokoju sitnicu ili piće sa drugaricama, odnosno da ti roditelji daju džeparac bez potrebe da ga ti stalno tražiš. Ne samo što je neprijatno non-stop zapitkivati za 200 po 200 dinara, već oni tada imaju potpunu kontrolu nad tobom i svaki put mogu da te pitaju šta će ti pare i potom odluče da li je to dovoljno važno/vredno/potrebno da bi ih potrošila. Hoću da kažem da na taj način uopšte nemaš slobodu da bez njihovog nadzora kupiš sebi ponešto. Na sve to, ti bi s 16 godina već trebalo polako da učiš da ekonomišeš, neki mesečni džeparaca razvučeš ili, ako to ne uspeš, onda snosiš posledice i živiš bez dinara do kraja meseca. To je važna veština za kasnije u žvotu, kada neće biti mame i tate da ti kupe svaku kafu i užinu i kada ćeš svojom platom morati da pokriješ i račune i hranu i izlaske. Time što ti ne daju džeparac, oni ti ne samo onemogućavaju da stekneš to iskustvo, već ti i poručuju da ti ne veruju dovoljno i ne smatraju da si dovoljno odrasla da sama odlučiš na šta ćeš i kada potrošiti novac.
Nažalost, ti si ovom krađom na neki način i pokazala da ne mogu imati poverenja u tebe. U principu nije trebalo da kradeš, nego da porazgovaraš s njima, što ćeš i ovako i onako morati da uradiš ali si tim činom sebe stavila u lošiju pregovaračku poziciju. Ono što je dobro i može te izvući je to što su ti roditelji uzimali pare koje dobiješ za rođendan, pa time možda možeš da opravdaš ono što si ukrala. Možete eventualno da se dogovorite da ti oduzmu od tog šteka koji imaš kod njih.
U svakom slučaju moraćeš da se suočiš sa njima. Počinju da sumnjaju, a i ti ne možeš da nastaviš bez džeparca. Ne znam koji si iznos do sada uzela, niti kakav odnos imaš sa roditeljima i koliko ste otvoreni jedni prema drugima, ali mislim da bi najbolje bilo da najaviš ozbiljan razgovor, sedneš sa njima i kažeš im šta te muči. Mislim da je sasvim legitimno da kažeš da želiš da imaš neki svoj dinar, sve tvoje drugarice imaju džeparac, nećeš na bog zna šta trošiti te pare ali da bi volela da ne moraš da moliš za svaku kafu, karmin i čarape. Najbitnije je da naglasiš da ćeš se na taj način učiti odgovornosti i raspolaganju novcem. Možete pregovarati oko iznosa. Mada, ne bi bilo loše da ti unapred imaš neku cifru u glavi, u skladu sa tvojim potrebama i njihovim primanjima, kako ne bi završila sa premalim džeparcem jer onda nisi rešila problem. Takođe, možete se dogovoriti da ti za neki veći komad odeće oni daju dodatni novac ili da ponekad uzmeš određenu svotu iz rođendanskog šteka, ali da pristaneš da on bude kod njih. Tako će oni i dalje imati osećaj da kontrolišu tvoje prihode jer nećeš moći da spiskaš sve pare, a i za tebe je dobro da imaš nešto sa strane. Osim toga, i ti ćeš dobiti ono što si htela, a to su parice sa kojim možeš da radiš šta hoćeš.
Zaista ne znam kako će tvoji roditelji reagovati, da li će pristati na sve ovo i koliko će se naljutiti, ali nije rešenje da nastaviš da kradeš od njih, te ne vidim drugi izlaz nego da se izboriš za ono što hoćeš. A verujem da to možeš postići samo iskrenim razgovorom. Srećno!

Piše: Jovana Vuković, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.