OTVORENO O SVEMU

Ne uklapam se jer ne volim da pijem i pušim, nisam imala dečka i nemam BFF

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Skoro sam napunila 17 godina. Nisam imala dečka, nemam ni bff, nikad se nisam napila, ili probala cigare. U mom okruženju je to neshvaćeno, ako nisi probala cigare ili se nekad napila. Kada odem na neki rođendan, popijem malo (po jednu čašu), ali ne toliko da se napijem. I još kada popijem npr. belo vino, dođu komentari od nekih “ti to piješ vino, šta će to da znači” i tako ta pitanja. Pitaju me i zašto nemam dečka. Ne mogu da im objasnim da ako još nisam imala dečka da je to zbog toga što ne želim bilo kog. Kažu mi da me nikad nisu čuli da sam rekla “jao, vidi kako je sladak”, a sa tim osobama ne provodim puno vremena da bi to znali. Kako ja njima to da objasnim? Da ne volim da pijem, da me ne privlače cigarete i da dečka nemam, jer ne želim da to bude bilo ko?

inteen: Draga čitateljko, kao što i sama primećuješ, jako je teško biti različit. Generalno su mnogo bolje prihvaćeni oni koji se uklapaju u šablone, rade isto što i drugi i ne ističu se preterano. I zbog toga se mnogi ljudi, a pogotovu adolescenti, na kraju priklone masi, odnosno podlegnu pritisku i počnu da rade ono što se od njih očekuje, ponašaju se kao što se i drugi ponašaju. Nažalost na taj način mnogi mladi izgube dobar deo svoje individualnosti jer im je teško da se odupru pritiscima, moraju da se pravdaju i osećaju se neadekvatno, kao da nešto nije u redu sa njima.
Potreba za individualnošću postoji kod svakog od nas i, kao što znaš, svi smo različiti. Međutim, ta potreba je u tvojim godinama dodatno izražena jer se u tom periodu formira identitet. S druge strane, veoma je izražena i potreba za pripadanjem grupi zbog čega se možemo naći u procepu: da li ostati dosledan sebi ili se prikloniti većini i odustati od nekih svojih različitosti i principa.
Meni se iz tvog pitanja čini da ti imaš vrlo dobre razloge za to što radiš. Mislim da si potpuno u pravu što ne pušiš i ne piješ a tvoj stav da nećeš da budeš u vezi bilo sa kim, već sa nekim ko te privlači, više je nego zreo i vredan pohvale. Ali isto tako mi je jasno da je teško izdvajati se na taj način da te svi stalno propituju i čine da se osećaš loše zbog svih tih zdravorazumskih, pametnih i zrelih odluka.
Nisam sigurna da možeš mnogo toga da uradiš kako bi olakšala svoju situaciju u ovom trenutku. Ali mislim da je bitno da ostaneš dosledna svojim stavovima. Važno je da znaš jednu stvar: sve to neće imati značaja za godinu-dve i sasvim će proći. Tada ćeš biti ona pametna koja ne puši, dok gomila njih polako kapira koliko je to nezdravo i pokušava da prestane. Bićeš ona koja nije imala 100 momaka i nije bila iskorišćena jer je izlazila samo sa onima kojima je verovala i sviđali su joj se, ona koja nije slupala kola jer je vozila pijana, nije povraćala po krevetu dečka koga je tek upoznala itd. Ali isto tako te više niko neće ni pitati zašto ne piješ i ne pušiš, jer je odraslima dozvoljeno da imaju svoje ja i donose sami svoje odluke.
Ako te preterano nerviraju sva ta pitanja, onda ti savetujem da smisliš po jedan dovoljno dobar odgovor za svako, makar bila i laž i time zapušiš usta ljudima koji se petljaju u tvoj život (npr. ne pušim jer je jedna moja poznanica umrla od raka pluća, deda mi je bio alkoholičar pa mrzim da pijem, a nikako da zaboravim dečka u koga sam se zaljubila na moru…). U svakom slučaju budi ponosna na svoju različitost, pokušaj da izgradiš svoj identitet na tome i nemoj da se plašiš.
Još samo bih te pitala zašto nemaš BFF? Da li je to isto zato što ti niko koga si upoznala ne odgovara dovoljno kao osoba, ili te niko ne prihvata takvu kakva jesi, ili se možda ti plašiš da dozvoliš nekome da te dovoljno upozna, jer misliš da će te odbaciti zbog svega ovoga o čemu pričamo? Naravno, može da postoji još sto razloga, a ne moraš ni da imaš razlog, pa čak ni najbolju drugaricu. No, mada ne želim da budem još jedna osoba koja preispituje tvoju životnu situaciju i izbore, samo bih rekla da je ipak lakše kada imamo nekog bliskog da sa njim podelimo ono što nam se događa. Nadam se da sam ti barem malo pomogla i olakšala. Želim ti sreću i istrajnost, isplatiće se u životu, iako je sada možda teško.

Piše: Jovana Vuković, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.