OTVORENO O SVEMU

Nikome više nisam prva opcija za druženje, šetnju, izlaske

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Zdravo, Inteen! Pomogli ste puno puta i hvala Vam na tome. Imam problem sa društvom. Imam dečka i zbog njega sam se posvađala sa drugaricom koja se menjala na loše tako da mi je prekid tog prijateljstva doneo više dobrog. Međutim, ona je bila moja ‘stalna osoba’ za sve, za izlazak i vikend, za razgovor i trač i šalu i suze… Ali ona je počela da se  oblači i predstavlja se kao ku… Iako je bila dobra prema meni. Sada se osećam usamljeno, pokušavala sam da nađem novu drugaricu ali sve već imaju ‘svoju stalnu i pravu osobu’ i uvek sam ja ta koja se ubacivala u planove tih drugarica sa svojim društvom i već duži vremenski period me niko prvi nije pozvao u izlazak, pa sam prestala i ja da zovem i evo 15 dana sam kući, retko ko se javi. Školske drugarice su ljubomorne i ogovaraju me zato što sam se oduvek druzila sa dečacima bolje, i prosto mi je teško da se trudim da se sa nekim sprijateljim a da njima nije bitno mene da pozovu. Naravno, uvek kad pitam da li mogu i ja da pođem, oni pristanu i muka mi je od tog pitanja više. Problem je što ja nisam opcija nekome i što mene ne zove neko u šetnju, već ja moram da se raspitujem svake nedelje ko ima kakve planove i da li ja mogu da uskočim i zato ne znam šta da radim  i da li je problem u meni? Ljudi su mi uvek govorili da sam previše dobra osoba i drugarica, majka mi je čak rekla da će život da me gazi zbog dobrote, primećujem da ne znam da kažem ne i činim uvek usluge i tu sam da saslušam, jedina mana je možda zato što sam naklonjena dečku ponekad više nego društvu ali nije da ih ispaljujem zbog njega jer sam ja ta koja pita i zove … Drugi sam razred srednje, imam 16 godina.

inteen: Draga tinejdžerko, normalno je da nam se prioriteti menjaju kako odrastamo. Nismo isti sa 11 i 13 godina, kao što nismo isti ni sa 13 i 16. U mlađem tinejdžerskom uzrastu (13 do 16 godina) bitno nam je da imamo bliski krug drugarica i najbolju među njima. Neretko sa tom drugaricom radimo sve: najbolje smo ortakinje, a često i najbolje rivalke, podržavamo se, ali i nadmećemo. Sve ovo traje dok interesovanje za dečake ne postane veće, a to se izraženije dešava krajem osnovne škole i početkom srednje – u sedmom, osmom i prvom razredu.
Kako kažeš, ti imaš dečka sa kojim se dobro slažeš i nekako je OK za tvoje godine da sa njim provodiš više vremena i zbog toga malo zapostaviš drugarice. Nije isključeno ni da sa pojedinima među njima nećeš ni moći da se družiš jer ljubomora i zavist zbog tvog momka to ne dozvoljavaju. Nemaju sve drugarice isto iskustvo kao mi i zato ne mogu da nas razumeju. Tada treba iskulirati malo i pustiti prijateljstvo da se ohladi. Ljudima nekada treba vremena da sklope kockice i uvide šta im je važnije, šta je bitno, a šta nebitno za prijateljski odnos.
Ti si očigledno neko ko se brzo i jako vezuje za ljude, te si se tako vezala i za najbolju drugaricu, tvoju doskorašnju “osobu za sve”, a, koliko vidim, brzo se vezuješ i za ostalo društvo sa kojim izlaziš. Svi mi imamo potrebu da se vezujemo za druge ljude i to je normalno, ali nije dobro preterati u tome jer to koči naš razvoj. Dobro je imati takvu osobu, ali nije dobro kada od nje očekujemo baš sve, pošto ona najčešće nije ni blizu toliko moćna da može sve to da hendluje i zadovolji sve naše potrebe. Jedna od svrha odrastanja je i osamostaljivanje i građenje nezavisnosti i to kroz saznanje ko smo, šta volimo, šta nam se sviđa i šta možemo. A sebe najbolje upoznajemo kroz druženje. Ono što želim da ti kažem jeste da je za tebe sada možda i najbolje da se družiš sa više ljudi, upoznaješ različite osobe i vežbaš sisteme zbližavanja sa njima.
Lepo je imati “osobu za sve”, ali nekada dođe do zasićenja ili jednostavno shvatimo da to više nije ona ista devojka/dečko. Normalno je da neko vreme patimo i pomalo posrćemo, dok ne osetimo novo tlo i ne izgradimo nove odnose i ne nađemo nove najbolje ljude za sve. Sa druge strane, moguće je i pomiriti se sa bivšom najboljom drugaricom, nakon nekog vremena, kada strasti splasnu i obe malo sazrite. Videćeš, ukoliko budeš uporna i ne odustaneš od pokretanja kontakata i druženja, uskoro ćeš primetiti da se među tom ekipom sa kojom sad izlaziš kristališu oni najbolji i počinju da te zovu i raspituju se za tebe. Uostalom, oni znaju da imaš dečka i verovatno ne žele da te uznemiravaju, već čekaju da se ti sama organizuješ i pozoveš ih kada nađeš vremena. Možda ti u novoj ekipi neće biti svi za sve, ali to je i bolje, jer će ti se “senzori” i intuicija izoštriti za procenjivanje ko je za šta dobar, ko je mag za izlaske, ko je za ozbiljan razgovor i pokoju suzu, a ko za dobar trač.
Što se tiče tvoje dobrote, mislim da je to dobra osobina, ali da je kao i druge osobine treba staviti pod kontrolu i sa njom biti umeren. Često je teško sebe staviti na prvo mesto, ali vredi truda. Nije lako biti sam sa sobom ali je neophodno, jer nam unutrašnji mir koji dobijamo kada se osamimo pomaže da ostanemo u kontaktu sa svojim osećanjima i bolje vidimo i shvatimo druge ljude i realnost koja nas okružuje. Probaj da u svakom trenutku kada si sa drugima razmišljaš o tome da li ti njihova priča prija ili ne, da li ti se sviđa ili ne i da se u skladu sa tim ponašaš. Ako ti je neko naporan i smara te, sasvim je u redu da mu kažeš da imaš obaveze i moraš da prekineš i ideš. Uvek možeš da se izvučeš na domaći i školu. Toj osobi će u početku biti malo neprijatno, ali time je nećeš ni najmanje uvrediti i povrediti. Zato budi spokojna i vežbaj da kažeš ne, da odbiješ ono što ti ne odgovara. Vežbaj i da uživaš u stvarima koje voliš, makar to bile i one stvari koje ne voli baš mnogo njih. Videćeš, osećaćeš se mnogo bolje i imaćeš više samopouzdanja, bićeš ispunjenija i zadovoljnija u odnosima sa drugima. Život je promena, a nekorisnih navika treba se stalno oslobađati. Nije lako, ali vredi probati! Želim ti mnogo sreće na tom putu.  Kada osetiš da si se sa nekim iz novog društva zbližila, pokušaj da mu poveriš nešto što nije suviše intimno, iskušaj ga i stavi na test. Možda ćeš se prijatno iznenaditi. Pozdrav!

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.