OTVORENO O SVEMU

Psihički sam izmučena jer se moji roditelji godinama svađaju

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Zdravo, inteen. Da odmah pređem na stvar. Imam 15 godina i, kako bih rekla, jako sam psihički izmučena. Moji roditelji se svađaju dugi niz godina, često, i to je uvek uticalo na mene i skupljalo se u meni. Imam dve sestre, mlađe. Skoro je izbila svađa, koja je čak dovela i do tužbe za razvod, koja još uvek nije podignuta (od strane tate). Moj tata smatra da je moja mama zavisnik od interneta. Moram priznati da jeste malo čudno da žena od 40 godina mnogo vremena provodi na telefonu. U par navrata sam videla i poruke sa drugim muškarcima. Tata ju je jednom uhvatio. Ali to je prošlo bez većih posledica, osim jedne jake svađe. Dok se pre nekih 2 meseca nije pojavio čovek koji je krenuo da zlostavlja mamu preko interneta. (Tražio je novac, preko mesta gde radi saznao je broj fiksong telefona pa je zvao kući.) Mama je to rekla tati i on je od tad van sebe. Čas viče, čas je kako treba. On nikad nije provodio vreme sa mnom i sa sestrama. Puno je radio i nije se družio sa nama. Bio je strog i često nezahvalan. Dok odjednom, nakon toga, nije krenuo da brine više za nas, da se šali sa nama i ostalo. Moja mama je jedno vreme ostala bez telefona, zato što joj je on zabranio da ima telefon, što je po meni isto vid zlostavljanja. Nebitno, pokušali su da održe brak neke 3 nedelje. Da se ne svađaju, ne vređaju i nekako je to išlo. U međuvremenu je mama dobila telefon i oni su krenuli kod psihologa. Moj tata je postao “lud” zbog toga što se desilo. Alergičan je na reč internet. Ali kako su prošle 3 nedelje, stvari počinju da se vraćaju na staro. Tata opet počinje da bude onaj stari, mrzovoljan, ljut, ćutljiv, a mama opet često “visi” na telefonu, instalirala je Instagram i Messenger i opet se dopisuje sa jednim od tih ljudi sa kojima se dopisuje već 2 godine. Tata naravno to ne zna. Ja se bojim da ovo neće ispasti na dobro. A ja više ne mogu da podnesem da se svađaju zbog toga. I da, zaboravila sam da kažem da je tata rekao da ako se to ponovi da će mama morati da ide na lečenje od zavisnosti… Moj život se raspada, a ja nemam kome da se požalim i ko da mi pomogne. Mama i tata idu kod psihologa za parove ili šta već i rade šta rade, a ja imam želju da i ja idem kod psihologa, ali ne znam je l’ ima razloga i da li je glupo što to želim? Je l’ bi bilo glupo da pitam da mi pronađu nekoga? Više ne mogu podneti da čujem mamu iz susedne sobe kako plače. Držim u sebi već godinama sve, a nisam dovoljno stara i zrela da se borim sa tim. Hvala što ste čitali ovoliku poruku i iskreno se nadam Vašem odgovoru!

inteen: Draga čitateljko, situacija koju opisuješ je vrlo ozbiljna i normalno je da ne možeš da ostaneš ravnodušna prema neslozi, jer svako dete, po prirodi stvari, želi harmoničnu porodicu i sve najbolje za sebe i svoje roditelje. Ti si prvo dete i najstarija od vas tri sestre, pa je logično i da si najodgovornija, najviše brineš i vrlo tačno i precizno uviđaš stvari koje se dešavaju. Komunikacija među tvojim roditeljima ne teče glatko, te nema ni dovoljno razmene osećanja i deljenja, što se odražava na celokupno funkcionisanje porodice. Izdvojila si i neke osobine svojih roditelja koje su ti čudne i menjala bi ih: tatinu strogost i nezahvalnost i mamino bežanje u aktivnost na mrežama i to što „visi“ na internetu. Lepo si shvatila da je sa tatine strane postojala negativna demonstracija moći (epizoda sa oduzimanjem telefona) i da su svađe, uvrede i tenzija nešto što ne može da prođe, ne može da se trpi i mora da se menja. Mami i tati je neophodna psihoterapija da bi promenili strukturu svog odnosa, kao i neke delove svojih ličnosti.
Uz sve ovo što si nam napisala, odlično si uočila i činjenicu da odnos tvojih roditelja u jednom trenutku prestaje da bude tvoj problem i ne bi trebalo da bude tvoja briga. Istina je da deca povremeno roditeljima služe kao tampon zona i mesto olakšanja od napetosti koja raste u bračnom odnosu, naročito  ako roditelji loše komuniciraju i ne mogu da nađu zajednički jezik. Međutim, to ne sme da postane pravilo. Ti si mlada osoba koja treba da gradi svoj život, a njihova je dužnost da ti obezbede onoliko podrške koliko su u mogućnosti. Nije mi namera da ih optužujem i okrivljujem, već želim da podvučem šta je njihova odgovoronost i istaknem da si lepo shvatila da ste vi ćerke vrlo često bile uskraćene za tatinu pažnju i druženja zbog njegovog posla, ćutljivosti i mrzovolje. Po maminom ponašanju, očigledno je da i ona ima sličan problem samo na drugom nivou i ne uspeva sama konstruktivno da ga reši.  Svaki problem u porodici je sistemski što znači da ne postoji jedan uzrok, već ih je više i male pozitivne promene mogu da izazovu pozitivnu promenu celog sistema. Ovo je nešto što je vama kao porodici neophodno.
Nisi nam napisala iz kog si grada, da li si iz Beograda ili iz nekog drugog mesta u Srbiji, ali to što si pomenula da bi htela da ideš i ti kod psihologa je sasvim razumljivo i pravilno. Tvojoj mami i tati bi zaista bilo od pomoći, kao i tebi, da se i ti nađeš sa njima na psihoterapiji i mislim da bi možda najbolje rešenje za vašu porodicu bilo da krenete svi zajedno kod sistemskog porodičnog terapeuta. Možeš da kreneš i na individualnu psihoterapiju, ali mislim da bi se dosta problema koje tamo iznosiš ticalo situacije u porodici, bračne nesloge i manjkavih odnosa. Zato bih ti predložila da porazgovaraš sa mamom i tatom i pitaš ih da li misle da bi ti bilo bolje da kreneš kod nekoga na individualnu terapiju ili da svi zajedno krenete kod psihoterapeuta koji sa njima radi terapiju parova. Ukoliko se ona/on ne bavi sistemskom porodičnom terapijom, može da vam preporuči nekog drugog ko se time bavi. Ti osećaš snažnu potrebu za psihoterapijom, njihov odnos te opterećuje i ne želiš da budeš isključena iz nečega što se delom i tebe tiče.
Ako se desi da mama i tata počnu da negoduju i osporavaju tvoj predlog, tada bi mogla da im kažeš da ne možeš više da držiš u sebi sve što se među njima dešava i da nisi dovoljno stara i zrela da se sa tim boriš sama. Slobodno im reci i da to među njima već predugo traje.
Ovakvo otvaranje komunikacije sa njima dolazi u obzir samo ukoliko se osećaš sigurno. Ako ti je ovo što sam ti napisala preteran zahtev, ne osećaš da to možeš, predlažem ti da se obratiš psihologu u svom domu zdravlja ili na nekoj od klinika u gradu u kome si. U Beogradu su najbolje klinike za to Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici i Kliničko – bolnički centar „Dr Dragiša Mišović“ na Dedinju. Možeš i psihologu škole da se poveriš i tražiš da ti preporuči nekoga sa kim bi mogla da porazgovaraš. Stručnjak mora da te osnaži, ali ono što je činjenica i što vama kao porodici treba, ukoliko ne postoji kontinuirano i stalno psihičko i fizičko nasilje koje jedan od supružnika trpi, je sistemska porodična terapija.

Želim ti mnogo sreće! Budi slobodna da nam pišeš nadalje i ostaneš sa nama u kontaktu. Srdačno te pozdravljam.

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

 

Ostavi komentar

Your email address will not be published.