U POVERENJU

Rezala sam se i trovala, dok dečko nije uneo svetlost u moj život, ali…

it  | 

Zdravo, imam veliki problem sa dečkom i majkom. Plašila sam se da će do ovoga doći… Sve je bilo super na početku, moja majka mu je govorila da me ni slučajno ne ostavlja, jer bez njega ne mogu da živim. A sada, već, nakon 6 meseci veze, ona mi kaže da on treba da ode ili ne zna ni ona šta će da radi jer je u nedostatku novca. Više ga ne voli i ne podržava, to me povređuje… Neću moći da ga ostavim ali, kako kaže, vratiće se kući jer ne želi da trpi moju majku i još da plaća struju niotkuda. Pojavio se u mom životu kao svetlost, rezala sam ruke, trovala se baš zbog takve majke, učinilo mi se da se promenila i shvatila koliko me povređuje, ali ona i dalje tera po svom. Ako ikad ode, ponašaću se isto kao i ranije, jer psihički bol sam preživljavala godinama, godinama, i zato sam i počela da se režem pre 6 meseci. Molim vas pomozite, dajte mi savet, ako on ode, ja sam mrtva. Očekujem vašu poruku. Hvala na slušanju.

inteen: Draga čitateljko, u tvojoj poruci mnogo toga je ostalo nerazjašnjeno. Prvo ne znam koliko imaš godina. Drugo, nije mi sasvim jasno kako to da ste tek 6 meseci u vezi, a već živite zajedno (bar se tako čini iz tvog posta). To je prilično brzo i malo čudno, pogotovo što ti živiš i dalje sa mamom. I na kraju, iz tvog pitanja se ne saznaje mnogo o tvom odnosu sa majkom. Sem toga što trenutno ne podržava tvog dečka i ne želi da ga izdržava, ne znam na koje te još načine povređuje, kakav si to psihički bol godinama trpela i zbog čega se samopovređuješ. Takođe mi nije jasno žašto si počela da se režeš pre 6 meseci jer, ako sam dobro shvatila, tada si se smuvala sa ovim dečkom. No kako bilo, situacija mi deluje prilično ozbiljno. Ipak, mogu jedino da nagađam neke stvari, pošto nisi dala dovoljno informacija, pa se unapred izvinjavam ako sam nešto pogrešno razumela ili donela pogrešan zaključak. U svakom slučaju, možeš postaviti dodatna pitanja i objasniti stvari, ukoliko ti ne budem dovoljno pomogla ili osetiš da mogu da pomognem više kad bih znala više detalja.
S obzirom na to da živiš sa majkom i ona vas oboje izdržava, pretpostavljam da ste još uvek u srednjoj školi i zato me pomalo iznenađuje što ste počeli da živite zajedno. Uobičajeno je da se sa tim sačeka neko vreme, naročito u vašem uzrastu, i da se takav korak preduzme tek nakon nekoliko godina zabavljanja. Jedan od razloga je upravo ovaj koji i ti navodiš – osećaj da će se svet raspasti i umrećeš ako raskinete. Da ne živite zajedno, možda bi mislila nešto slično, ali ne bi bilo takvog intenziteta. Deliti život sa nekim nije mala stvar i prerano je za to u tinejdžerskim godinama. Ne znam kako je uopšte došlo do toga, ali je za adolescente mnogo prirodnije i zdravije da se zabavjaju na uobičajen način, izlaze, viđaju se u školi, idu na žurke, pomalo se kriju od roditelja, čekaju izvesno vreme da bi eventualno stupili u seksualne odnose, pa i kada prespavaju jedno kod drugog, to bude pre izuzetak nego pravilo, odnosno vrlo retko. Vi ste, čini mi se, preskočili sve te etape i prebrzo ušli u preintenzivnu vezu, a to nije dobro. Sada se ti naravno plašiš da će se svet raspasti ako on ode.
Isto tako, pomalo je neozbiljno da živite zajedno, ako ne možete sami da se izdržavate. Šta god da je tvoja majka tebi nažao učinila, moram da kažem da je razumem što neće da hrani još jedna usta, posebno što ima finansijskih problema. Ne znam kako tvoj dečko vidi to plaćanje struje niotkuda. Pa nije niotkuda, ako je i on troši. Ne vidim zašto bi živeo besplatno na tuđ račun. Dakle, i zato je neuobičajeno da tako mladi ljudi žive zajedno: ne mogu sami da zarade dovoljno novca da prežive i onda zavise od roditelja, a to naravno izaziva svađe. Sigurna sam da se ni on ne oseća dobro što ga tvoja majka hrani. Sve mi govori da bi vaša veza bila mnogo bolja kada ne biste živeli zajedno.
Međutim, izgleda da su tvoj odnos s majkom i tvoja psihička nestabilnost daleko veći problem od cele ove situacije sa dečkom. Imam utisak da si i ušla u vezu i počela da živiš s dečkom upravo sa idejom da će te on spasiti grozne majke koja te maltretira. A to je samo po sebi problem jer on nije stručno lice koje može da ti pomogne, niti je dovoljno odrastao da se sa svim tim nosi sam. Generalno, u životu ne treba da očekuješ od drugih da budu tu zarad tvoje stabilnosti. To nije fer, jer i tvoj momak želi devojku koja će biti tu za njega, kao što i ti želiš da ti on bude podrška. Veza je i dobijanje, i davanje. Zato moraš biti sposobna da daješ, da bi uzimala. A nisam sigurna koliko si trenutno u stanju da budeš njegov oslonac. Važno je da pomogneš sama sebi (uz profesionalnu pomoć svakako) i budeš dovoljno OK sama sa sobom, a onda da nađeš nekoga sa kim ćeš deliti život i probleme. Hoću da kažem da nije dobar osećaj koji trenutno imaš, a to je da bez njega ne možeš da preživiš. To govori o tvojoj psihičkoj labilnosti, pa je zbog toga i samopovređivanja veoma bitno da potražiš profesionalnu pomoć. To nije ništa čega se treba stideti, očigledno si imala teško detinjstvo, loše odnose sa majkom, slabu podršku s njene strane i nije ni čudo što se tako osećaš. Čak je i tvoja mama u početku govorila tvom dečku da ne odlazi jer ne možeš bez njega, što pokazuje da te ni ona ne smatra dovoljno stabilnom, odnosno implicira tvoju bespomoćnost i zavisnost, a nikako ne može biti lepo kad to kaže neko od roditelja. I nije u redu od nje da ima takav stav. Očito je da vas dve imate loš odnos i ona ne veruje u tebe, ali to je razlog više da ojačaš. Upravo da ona ne bi mogla ovoliko da te povređuje i da ne bi zavisila od nenog mišljenja.
Ja ne mogu da ti kažem kako da postupiš vezano za tvoju vezu i život sa dečkom, ali mislim da treba što pre da potražiš stručnu pomoć. Obično je najlakše početi od školskog psihologa jer će on, kad mu se poveriš, moći da te posavetuje kome dalje da se obratiš. Ali ako je to iz nekog razloga komplikovano, onda bih ti predložila Institut za mentalno zdravlje u Beogradu, kao vrhunsku instuituciju koja ima odlično odeljenje za adolescente i vrlo predano rade. Ukoliko ti je i to neizvodivo (recimo, nisi iz Beograda), uputi se u svoj dom zdravlja i potraži psihologa koji se bavi problemimam osoba tvog uzrasta. Veruj mi, uz takvu podršku i pravu pomoć ubrzo ćeš se osećati mnogo bolje. Želim ti mnogo sreće, snage da se boriš i brzo poboljšanje. I piši slobodno ako možemo još bilo kako da pomognemo. Pozdrav.

Piše: Jovana Vuković, psiholog
Foto: Pinterest

Ostavi komentar

Your email address will not be published.