OTVORENO O SVEMU

Svaka kritika me vređa i urušava mi samopouzdanje

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Zdravo inteen! Mnogo puta ste mi pomogli puno. Imam 16 godina. Imam problem sa samopoštovanjem i samopouzdanjem. Ne znam da li su roditelji krivi za to jer me stalno kritikuju za sve što uradim. Bilo šta da mi kažu što ja ne želim, pobesnim na njih jako i onda oni na mene, pa opet ja na njih i tako… Osećam se manje vrednom kada me ili oni ili drugarice iz razreda kritikuju, za izgled uglavnom. Šminkam se i volim da sam sređena, pa mi govore kako mi ovo ili ono dobro ne stoji, kako treba da promenim svašta na sebi i tako dalje. Ne volim kada mi neko bilo šta kaže vezano za građu. Vitka sam i visoka, ali svi mi govore da sam mršava. Uvredim se jako i želim onda da se pobijem sa svima. Ne volim kritiku uopšte. Gledala sam na internetu da kritike mogu biti i pozitivne, da oni koji me kritikuju ne misle nista loše, ali meni da bilo šta kažu, ja se toliko uvredim da počne srce jako da lupa. Ne znam da li bi bilo okej da ako mi još neko tako nešto bude rekao dal da prestanem da se družim sa takvima, ali onda ne bih imala nijednu drugaricu… Imam dečka i najbolju drugaricu i mogu da se oslonim samo na njih koji su van škole. Znam da sam u školi asocijalna, skoro ni sa kim ne pričam ali to je sve zato što ne želim da me kritikuju, da govore da sam glupa, da nisam normalna, ponašam se ružno i onda još dođu i problemi sa porodicom i oni mi isto to govore. Jedno vreme sam molila mamu i tatu da me vode kod psihologa ili psihijatra ali oni mene ne slušaju i kažu da nema potrebe. Svaki dan plačem jer se plašim šta će biti sutra, šta prekosutra, mama je jako histerična i uvek se dere na mene kako ništa ne učim, kako sam ovakva i onakva, a ja imam sve dobre ocene. Ako mi neko ujutru nešto loše kaže, ja ću biti nervozna ceo dan i jedva ću čekati da izađem sa dečkom ili drugaricom da me oraspolože jer oni jedini mogu. Molim vas pomozite mi.

inteen: Draga čitateljko, i pored oštrog procenjivanja koje dobijaš od drugih, ali i od sebe same, ti ipak spadaš u one hrabre devojke. Borac si koji je svestan svog manjka samopouzdanja, a to što nam pišeš o tome govori nam da si sposobna i rešena da svojim mukama staneš na kraj. Samopouzdanje je osećanje emocionalne sigurnosti koje potiče iz vere u sebe, a samopoštovanje je sve ono što tu veru čini. Samopoštovanje znači da uvažavaš svoju ličnost. Na prvom mestu to je sigurnost u sebe (vera u ispravnost sopstvenog mišljenja ), zatim prihvatanje sebe (svest o tome šta volimo, šta ne volimo, i ko smo zapravo), uzdanje u sebe (svest da možemo postići ono što želimo). Samopoštovanje je specifična vrsta ljubavi prema samom sebi i ona znači potpunu svest o svojim vrednostima. Ako sama sebe ne poštuješ, neće te poštovati ni drugi. Šta znači negovati sopstvene vrednosti? To znači čvrsto se držati onoga što misliš i veruješ da je poželjno, valjano i korisno, a izbegavati ono nekorisno i nedopustivo.  Da bismo imali dobro samopoštovanje i samopouzdanje, odnosno da bismo iz pozitivne slike o sebi mogli i pozitivno da delujemo, neophodno je da sami sebe prihvatimo onakvima kakvi jesmo, sa svim svojim slabostima i ostanemo verni svojoj ličnosti.
Za sebe kažeš da si visoka i vitka, ali da li to zaista misliš ako mogu da te pokolebaju drugi sa svojim komentarima da si mršava? Da li ti treba potvrda od njih da bi poverovala da sasvim lepo izgledaš u tom izdanju i zadovoljna si sobom, ili u tebi postoji zrno nezadovoljstva koje oni povremeno hrane i zalivaju. Meni se čini da si, u osnovi, ti stroga prema sebi, ti si ona koja sebi postavlja visoke zahteve, a onda od drugih očekuješ da te zaštite i da te zahteve ublaže ili opovrgnu. Ne želim da ovo zvuči kao prozivka ili optuživanje, niti želim da opravdavam postupke tvojih roditelja, njihovu brigu koja je na vrlo emotivan način izražena i ima kritizerski prizvuk, niti postupke tvojih drugarica koje imaju neke zamerke na tvoj izgled. Ako se ti osećaš dobro u svojoj koži, voliš da se šminkaš i sređuješ i uživaš u tome, mislim da je pozitivno i dobro što to može da izazove slabosti drugih i natera ih da te komentarišu, jer ti možda zavide.
Kako da budeš iznad toga? Jedan način je da promeniš ugao gledanja, duboko udahneš kada se to dešava i probaš da posmatraš situaciju sa distance, kao da se dešava nekom drugom (može i iz ptičje perspektive). Jednostavno zamisli drugu perspektivu, zamisli da gledaš drugog iz daljine i čekaj da prođe. Probaj tada da koristiš više inteligenciju tela, ne reči i tako kontrolišeš svoje emocije. Zdravije ti je da probaš da odćutiš kada se neko breca na tebe, jer to nema veze sa tobom, već samo sa njim i njegovim neraspoloženjem i nezadovoljstvom i ti to znaš. Čuveni slikar Dali je ljude koji su ga kritikovali i činili nesigurnim zamišljao sa kokoškom na glavi i tada mu se lice razvlačilo u dobroćudni osmeh, ti isti ljudi postajali su mu smešni, a onda je želeo da ih zagrli i uteši. Probaj i ti da razvučeš lice u osmeh, videćeš kako se stvari oko tebe menjaju.
Moguće je da njihova histerija izrezonira sa tvojom nervozom i nesigurnošću dovodi do kurcšlusa. Sa druge strane, moj savet je da se okružiš pozitivnim i raspoloženim ljudima, koji te relaksiraju, kao što su tvoja najbolja drugarica i tvoj dečko. Sigurna sam da ima još takvih osoba koje bi te učinile opuštenijom i zadovoljnijom. Ono što ti takođe predlažem je da se baviš aktivnostima koje te usrećuju: da li je to slušanje muzike, gledanje filmova ili odlazak u bioskop, zoološki vrt, šopingovanje šminke, na tebi je da proceniš. Bitno je da udovoljavaš sebi i razmišljaš o tome zašto se stvari dešavaju dok se dešavaju. Pa šta i ako ti srce lupa dok ti neko nešto priča. Probaj da sačekaš da to prođe i proći će. Vremenom će se ta reakcija, ako joj ne pridaješ značaj, smanjiti i nestati. Na kraju ti moram reći da pozitivnost privlači pozitivnost. Kada očekuješ najbolje, najbolje će se i desiti. Sutra ujutru, kada ustaneš, kaži sebi: „ Znam da će ovo biti lep dan“. Ako se osećaš loše namerno se nasmeši i reci: „Osećam se pomalo snuždeno, ali znam da će ovo biti dobar dan.“
Ukoliko misliš da trenutno oko tebe u školi nema dovoljno pozitivnih ljudi, probaj da se otvoriš školskom psihologu i da od nje/njega dobiješ podršku. Ako ovo ne vidiš kao opciju, možeš sa najboljom drugaricom ili dečkom da odeš u svoj dom zdravlja, u razvojno savetovalište i vidiš šta će ti od odgovora tamo ponuditi. Važno je da ne odustaneš i da svakoga dana uradiš nešto lepo za sebe. Budi slobodna da nam pišeš i nadalje. Isto tako, uveče pred spavanje zapiši jednu dobru stvar koja ti se desila tog dana. Predano je sebi ispričaj, potrudi se, kao kad dobijaš sve one dobre ocene u školi. Mnogo sreće ti želim i lep pozdrav!

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.