POKRENI SE!

U familiji sam crna ovca

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Devetnaestogodišnji Predrag Vasić rođen je na Kosovu, odmalena se bavi glumom i u tome uživa. Završio je srednju umetničku školu, a zatim upisao privatnu glumačku akademiju. Sa 11 godina proslavio se ulogom malog Stanoja, koji je doneo sreću jugoslovenskim fudbalerima u Urugvaju, u filmu Montevideo, bog te video i otada ne prestaje da radi, član je i Reflektor teatra, nezavisne omladinske pozorišne produkcije, a dobio je angažman i u spotu niškog hip hop dua Stereo Banana. Životni moto mu je: Koliko god da ti je teško, uvek pronađi način da budeš srećan i pozitivan jer, po njegovom mišljenju, to je jedini način da isplivaš na površinu.

predrag vasić

Kako si počeo da se baviš glumom?

 Sa šest, sedam godina upisao sam školicu glume kod Neše Nenadovića. Pojavio sam se u  studentskom filmu Ko čuva čuvare kao statista, ali kako me celog života zaista prati neka nenormalna sreća, glavni glumac se razboleo pa su me pitali da li želim da glumim i ja sam rekao: „Da! Naravno!“. Tako je sve krenulo. Od vrtića sam uvek bio na priredbama i raznim manifestacijama i bio sam najniži, a imao najdublji glas. I eto tako sam zavoleo glumu.

Na koji način je tvoje okruženje prihvatilo tu tvoju želju? Da li su te podržavali?

 U familiji sam izrod, svi ostali su ekonomisti. Od mog burazera, do babe. I onda sam ja kao crna ovca, ali su morali da me podrže. I ja podržavam njih, iako se ne razumem u njihov posao. Samo ne vole što mnogo odsustvujem od kuće, stalno se cimam i zaista ne stižem da jedem na kašiku, viljušku i nož. Brinu se da ne ostanem mršav i nikakav, voleli bi da jedem malo više. A drugari, oni se uvek sa mnom zezaju, kada smo na ulici govore: ”Aaaa, eno ga mali Stanoje” ili: „Mogu li da dobijem autogram?“, a onda mene bude sramota. A ljudi lepo reaguju kada me vide.

Da li je karijera uticala na tvoje odrastanje?

 Imao sam lepo detinjstvo, sa bezbroj  lepih uspomena! U periodu kada sam snimao Montevideo, od neke 11. do 16. godine osećao sam se odlično, pošto sam bio sa starijim ljudima koji su me izvodili na pravi put, pokazivali mi sve i svašta i gledali kako odrastam. Na primer, prvi put sam se obrijao na setu tog filma, toliki sam bio klinac. Zaista je bilo ludo i zanimljivo. Svako iz ekipe naučio me je nešto, stalno sam bio sa ovim  “starijim mladima” (fudbalerima) koji su me čuvali. Čak sam tada spremao prijemni za srednju školu, svi su mi pomagali i bili pažljivi.

montevideo predrag vasić, montevideo, bog te video

Koliko ti je to što si odmalena bio pod lupom javnosti smetalo i pravilo problem?

– Imao sam predivno iskustvo sa Montevideom. Ljudi to pamte, ali se nadam da ću imati još takvih iskustava i uspešnih ostvarenja. Mada, mislim da će taj film, kao i npr. Žikina dinastija, ostati nešto kultno.

Ljubitlj sam klasičnog pozorišta, ali  primećujem da Reflektor teatar, u čijim predstavama igraš, prevazilazi okvire na koje smo navikli…

– Pozorište nije mrtvo, već je oživelo u nekom drugom prostoru. Što se tiče Reflektor teatra, u njemu mladi sve iniciraju. Trenutno imaju neke mnogo dobre predstave: Muškarčine koja se igra 5 godina i imala je već stoto izvođenje. Igramo i na Dorćol placu Sumnjivo lice. To je adaptacija i dramatizacija Minje Bogavac, nije klasično Sumnjivo lice kakvo znamo. U pitanju je savremena drama, komedija. Preporučujem svima da pogledaju njihove predstave.

sumnjivo lice, predrag vasić 2

Voliš li više da igraš na filmu ili u pozorištu?

– Lepo mi je na filmu, ali i u pozorištu. Razlikuju se rad i proces. U pozorištu analiziraš jedan lik 3, 4 meseca, imaš probe svaki dan, dok je kod snimanja drugačije, zbog snimajućih dana i pauza… Kada bih mogao da biram… Uh, ma ne znam, to je baš teško pitanje. Ali hajde neka bude pozorište! Pozorište, eto!

Koja je razlika između igranja na filmu i u pozorištu?

– Čuo sam da neki ljudi imaju pozorišnu, a neki filmsku facu. Moguće da je do toga između ostalog.

Kako provodiš vreme kada ne radiš?

– Idem na fakultet. Provodim mnogo vremena sa drugarima, družim se. Obično se okupljamo na nekoj kućnoj bleji ili kod jednog druga u garaži. Ta garaža se zove Gulan moto, nalazi se na Senjaku. To je kao omladinsko pozorište, prostor sličan Dorćol placu. Tu se izvode pozorišne predstave, svirke, izložbe, književne večeri. Otvorena je za mlade koji još nemaju gde da izlože svoje radove i projekte. I pošto svi radimo neke predstave, onda smo često jedni drugima po probama, pa pričamo i blejimo. Jedan krajnje lep život, samo nikada nisam kod kuće.

predrag vasić, glumac predrag vasić, glumac 1

Imaš li neka interesovanja van glume?

– Igram košarku, uglavnom sam sportski tip. Veoma sam brz. Generalno volim sport. Ne volim da sedim za kompjuterom i trudim se što manje da koristim telefon. Najviše volim  da sam napolju, sa ljudima. Volim i da pevam, ali mi kažu da to ne radim najbolje, no ja se i dalje trudim. Takođe volim i da idem u pozorište.

Koje predstave trenutno igraš?

Sumnjivo lice, Ujedinjenje ili smrt Podgoričke skupštine 1918, Ivanov i Naši sinovi.

Da li u tvom gustom rasporedu ima vremena za ljubav?

– Ima! I jako mi je lepo!

Kakvi su ti planovi za dalju budućnost?

– Jel’ me pitaš kada ću da se ženim? (kroz smeh) Pa, ne znam još uvek!

Piše: Sara Trajković Ristić
Foto: Reflektor teatar, Instagram, wikispaces. com, imdb.com

Ostavi komentar

Your email address will not be published.