OTVORENO O SVEMU

Upisala sam srednju školu u gradu i hvata me sve veća panika

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Zdravo ponovo, Inteen. Pišem ti zato što nemam kome da se obratim i koga da pitam. Imam 15 godina i upisala sam srednju školu u gradu, pošto ja dolazim sa sela, gde još nema srednje škole. Imam veliku tremu. U osnovnoj sam imala 2 drugarice koje su upisale istu školu kao ja. Preko leta sam prekinula kontakt s njima i ne želim da ga nastavim, zato što jednostavno više ne verujem u naše prijateljstvo. Više nismo tako bliske, tj. njih dve nisu bliske sa mnom. Uvek smo maštale da upišemo istu srednju, tamo se družimo, nastavimo gde smo stale u osnovnoj. Ali mislim da se to neće desiti. Kako se septembar približava, mene sve veća panika hvata oko odlaska u srednju. Veliki grad, nova škola, novi ljudi, nova lica… Imam osećaj da je sve to za mene teško. Ja sam dosta stidljiva i neću moći da se sprijateljim dok meni neko ne priđe. Ne znam kako će sve ispasti, bojim se toliko novih stvari. Plaši me sve to što će se događati u narednom periodu.
Kako da prebrodim početak škole i kako da uspem da se sprijateljim i na kraju krajeva, kako da izdržim ako budem htela da se sprijateljim s nekim, a taj neko me odbije? Često mi se to dešavalo i uvek posle toga se rastužim, mislim najgore o sebi i sebe krivim što sam pokušala. Kajem se svaki put kad nešto pokušam, pa ne uspe. Ako imate neki savet, dobro bi mi došao. Inače, jednom ste mi pomogli, hvala Vam na tome.

inteen: Draga buduća srednjoškolko, zbog navedenih strahova i osobina, moj savet je da se ne udaljavaš od te dve drugarice. To predlažem barem kao kratkoročno rešenje. U vašim godinama nema još pravih prijateljstava, pa im ne zameraj na nezrelosti ili bilo čemu što te je od njih odbilo. Ne znam da li je u pitanju neka svađa ili jednostavno nedostatak kontakta. Izgladi odnose i pokušaj da vratiš to drugarstvo uz neki lagani sport, šetnju, filmove i druge stvari koje su vas nekada povezivale. Uz njih ćeš lakše preći u veći grad i biće ti podnošljiviji prvi dani u školi. To je prioritet. Kasnije se može ispostaviti da njih dve i nisu tako loše, pa promeniš mišljenje o njima ili se ti promeniš. Ne zaboravi da si u pubertetu. Kad stekneš nove drugare, lako ćeš prekinuti kontakt s njima, ako sve tri budete tako želele.
Put sticanja novih prijatelja neće biti bez prepreka. Nekima će prijati tvoje društvo, nekima neće i obrnuto. Što pre naučiš da primaš te životne udarce, pre ćeš ojačati i biti u poziciji da biraš. Naravno, ako ti budeš organizator nekih dešavanja, niko neće moći da te isključi. Sad si stidljiva i u nezavidnoj situaciji, neće biti prijatno u početku, ali ćeš preživeti odbijanja, kojih će neminovno biti. To je velika lekcija o samopouzdanju i prilagođavanju, bez čega nema uspešnog života, zato polako.
Budi uporna i pokušaj da predlažeš izlaske, šetnje, bioskop, piće, neki sport, izlet… Šta god budeš u mogućnosti. Sigurno će te interesovati da istražiš taj novi grad! Budi kao turista, radoznala, entuzijasta i divi se svemu što otkriješ. Pri tome ne obraćaj pažnju na one koji se ne odazovu i ne dođu bez reči, jer će uvek biti takvih baksuza, već na one koji se barem izvine i predlože nešto drugo ili neki drugi termin i, svakako, na one koji dođu. To su pravi prijatelji! Zapamti, nema kajanja, glavu gore i napred. Uči iz grešaka. Posmatraj, analiziraj i zaključi ko je kakav.
Razmišljaj praktično. Razvijaj svoje socijalne i komunikacijske veštine, orijentaciju u gradu, upravljanje stresom i drugim neprijatnim osećanjima. Ne možeš ni da zamisliš koliko će ti to pomoći u životu! Bićeš samostalna i nezavisna i svakako sposobnija i naprednija od maminih i tatinih maza koji dobijaju sve na tacni, jer žive s njima. Da ne pričam o uspesima i uzbudljivim trenucima. Nije sve tako crno! Sve što je stresno i izbacuje te iz zone komfora služi da bi te razvijalo i učilo, a to je jako dobra stvar. Šta bi bilo s tobom da ostaneš u selu okružena poznatim ljudima? Ništa, ali ne bi bila ni upola srećna kao u gradu. Srećno i veliki pozdrav!

Piše: Vanja Miajlović, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.