OTVORENO O SVEMU

Želim da postignem nešto u životu, a nemam ni karakter, ni cilj

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Imam nedostatke koje želim da ispravim, mislim da nešto nije u redu sa mnom, nedostaje mi samopouzdanja i nemam karakter, previše sam emotivna i nemam cilj u životu, volim  sve ali ponovo ništa, fali mi zainteresovanosti, a sa druge strane stvarno želim da budem i postignem nešto. Volim da čitam i književnost, volim da crtam, volim ples, volim školu, tj. stvari koje su vezane za moju struku, volim anatomiju, ali prosto ništa ne toliko da se ja time bavim i posvetim, stalno sam ismevana zbog svoje građe, jer nisam zgodna i nemam obline, što meni ne smeta dok me neko ne spusti zbog  toga, ni rođeni roditelji me ne shvataju ozbiljno, osećam da više vole brata, razočarani su zbog mog odabira dečka, društvo me odbacuje, oni su tu navodno za mene uvek kad me nešto muči, ali nikada fizički, za šetnju, šalu, film.. Odličan sam đak, imam sve petice ali osećam kao da sam za to samo sposobna, za učenje za ocenu. Razmišljam da posetim školskog psihologa, smatram da bi mi pomogao da prevaziđem ovo, sagradim karakter  i napravim cilj  u životu, jer  dobro znam da čovek bez cilja je nula. Pre svega želim da vas pitam šta vi mislite o tome, kako da započnem razgovor sa psihologom i da li ima potrebe da idem uopšte? Da li postoje načini da sama postignem ono što želim? I koji su? Imam 16 god, druga godina sam srednje.

inteen: Draga tinejdžerko, nezadovoljna si pojedinim aspektima svoje ličnosti i života i misliš da bi mogla da budeš bolja. Sve je to normalno i nema čoveka koji se bar jednom u životu nije osećao kao ti. Pored toga, tvoje viđenje sebe i tvoja postignuća su suprotstavljeni. Sa jedne strane, kažeš da nemaš samopouzdanja, karakter i cilj, a sa druge da voliš mnogo toga i da si u tim stvarima dobra: čitanje i književnost, ples, crtanje, anatomija i škola generalno. Odličan si đak sa svim peticama, što svedoči o tvom nespornom talentu za učenje i tvojoj ambicioznosti, želji da uspeš. U tvojim godinama je to velika stvar, jer je tvoj glavni zadatak u tinejdžerskom periodu da učiš i postižeš dobre rezultate. Uspešna si i u ljubavi, imaš dečka i sama si ga odabrala. Nisi rekla u koju školu ideš, ali pretpostavljam da je to jedna od popularnih stručnih škola medicinske struke ili struke za negu lepote. Dakle, ti si neko ko je borac, ali si istovremeno neko ko se teško nosi sa neodobravanjem i zadirkivanjem svoje okoline, ko teško trpi svoju zbunjenost i nesavršenost. Kako to da pobediš?
Za to su ti najpre potrebna znanja o tome šta je šta. Što se tiče samopouzdanja i karaktera, to jesu bitne odrednice stabilnosti i unutrašnjeg mira. Pozitivno samopouzdanje dolazi od svesti o sebi: o tome šta možemo, a šta ne, u čemu smo dobri, a na čemu treba da radimo, šta volimo, a šta ne i kako ćemo da se postavimo prema tome. Samopouzdanje se najbolje razvija i održava kreiranjem pozitivnih iskustava i promišljenim planiranjem života, na kratke i duge staze. Bitno je i da u svemu tome budemo realni.
Čvrst karakter se, pak, sastoji iz dva dela: jake volje i jakog morala. Dobro bi bilo da okvirno znamo šta želimo i toga se pridržavamo, ne potpadamo pod tuđe uticaje (voljna komponenta), kao i da imamo izgrađene pozitivne vrednosti i znamo šta su loša ponašanja, a šta dobra, šta je ispravno u društvu, a šta ne (moralna komponenta). Centralne vrednosti morala su dobro, ispravno i pravedno. Zapitaj se gde se ti trenutno nalaziš na ove dve skale (zamisli da svaka od skala ima 10 podeoka, gde 1 znači slabo izraženo, a 10 vrlo izraženo). Znaj da to nije nepromenljivo i da čovek, naročito kada je veoma mlad, može da se usavršava u čemu god hoće, sam ili uz pomoć nekog drugog. Ta druga osoba može da bude tvoj školski psiholog i ne vidim nijedan razlog da mu se ne obratiš za pomoć. Dakle, ti od psihologa želiš da saznaš kako da naučiš da održiš motivisanost, istrajnost i disciplinovanost u svom radu, otkriješ šta te tačno zanima i čime bi se bavila u životu i kako da ne potpadaš pod tuđe uticaje, bilo da su u pitanju roditelji, drugari ili neko treći (njihovi komentari, mišljenja, stavovi). Možda je najbolje da počneš od ovih pitanja kada odeš kod psihologa škole ili da prosto kažeš da želiš da ti pomogne da postaviš životne ciljeve.
Sama znaš da niko ne može da uradi nešto umesto tebe, pa tako ni psiholog. Stručnjak može da ti da savet ili te podstakne da misliš i radiš na sebi, ali veliki deo posla moraš ti da odradiš. Kao što kažeš, najpre bi bilo dobro da odlučiš šta želiš od života, a šta ne. Možda ima i ljudi koji su ti uzori u profesionalnom smislu, bave se zanimanjima koja tebe interesuju, te bi i sa njima mogla da popričaš. Što se tiče roditelja i društva, mislim da i ti imaš jak uticaj na to kako će se prema tebi ophoditi. Ako je tvoj brat mlađi, u neku ruku je i normalno da mu treba više pomoći i podrške, a pogotovo ako je lošiji đak od tebe. Društvo će ti, sa druge strane, izaći u susret za ono što od njih tražiš. Seti se u koliko si situacija od 10 od njih tražila da idu u šetnju sa tobom, šale se ili gledaju film. Probaj da budeš iskrena prema sebi i ne ustručavaj se da istražuješ i razgovaraš sa svima onim koji imaju znanje i umeće i biće ti od koristi. I ne zaboravi da nema glupih pitanja. Želim ti svaku sreću! Lep pozdrav!

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

Ostavi komentar

Your email address will not be published.