OTVORENO O SVEMU

Želim najbolje što mogu da proživim svoje godine jer samo jednom se ima 16

it  | 
Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someone

Pozdrav, ja sam devojka od 16 godina, idem u drugi razred gimnazije prirodno matematickog smera. Imam problem sa druženjem i ne znam šta da radim. Bukvalno sam sve probala ali ne ide. Imam relativno dobro odeljenje, ali je problem što sam drugačija. U prevodu ne slušam folk muziku i smatram je veoma ružnom i nekvalitetnom, slusam obične poznate strane pesme ne neke sad hard rok, već normalne pop-rock-bluz. Skoro svi iz mog odeljenja idu svake subote u klubove i tamo luduju i napijaju se. Okej je to. Ali već sam 2.godina i želela bih da sam bliska bar sa nekim devojkama, tj.imam neke drugarice al’ one su čudne i ne sviđaju mi se. Nisam imala momka, a ne pamtim kad sam se sa nekim dopisivala, skoro nikad osim u 6. razredu. Ne znam šta mi fali. Sebe smatram izuzetno dobrom i lepom osobom. Lepa sam, imam plavozelene oči, svetlosmeđe plavu kosu, ruske crte lica, visoka sam 172, zgodna sam, pametna, imam hobije, uglavnom gledanje popularnih serija i filmova, ali i dosta čitam pogotovu fantastiku. Dosta putujem, letos sam bila u Švajvarskoj i Nemačkoj, ali ne zbog kupovanja šminke, već društva iz raznih zemalja, tj na kampovima letnjim koji su btw prelepi i toplo ih preporučujem. I sve je tamo bilo savršeno. Al ja se vratila i opet po starom. Nemam nikakvo društvo, ni neke potencijalne momke što je strašno jer svaki dan gledam kako mnogo ružnije, deblje i gluplje imaju po mnogo. Znam da ne treba da se imaju neke glupe vezice al da me niko ne muva je strašno jer moje potencijalne prijateljice imaju bar 3 s kojima se dopisuju.
Šta da radim. Želim da proživim 16 godinu najbolje što mogu jer se jednom ima 16 i treba sve da se proba.

inteen: Draga čitateljko, nove, nepoznate situcije su izazovne, ali vrlo često i zastrašujuće, jer ne možemo da predvidimo ni svoje ponašanje, niti ponašanje drugih ljudi sa kojima smo. Lakše je biti u sigurnom okruženju, pa maker bili i sami, međutim, posle nekog vremena to izazove nelagodu i dosadu, te počinjemo da se pitamo kako ćemo i šta ćemo. Ti si se upravo našla u jednom takvom procepu, između onog poznatog i prijatnog i onog nepoznatog i neprijatnog. Imaš svoju zonu komfora, a sada treba iskoračiti u zonu nekomfora koja može da frustrira i ljuti. U njoj ima mnogo različitosti koje treba da progutamo, svarimo i prihvatimo, ili bar da se, za početak, pravimo da smo ih prihvatili.
Iz tvog pisma vidim da si zadovoljna sobom i imaš samopouzdanja –znaš ko si, šta voliš i koliko vrediš. Lepa si, pametna, prefinjenog ukusa za muziku, hobije i knjige. Ono što ostaje da upotpuniš svoje samopouzdanje je da saznaš i kakva si u različitim situacijama, sa različitim osobama.
Počeću od jedne japanske poslovice koja kaže da svaki čovek ima tri lica: jedno koje poznaju svi jer ga svima pokazuje, drugo koje poznaju najbliži i ono koje poznaje samo on i niko drugi, pošto nije najmudrije pokazivati ga. Otuda ti predlažem da razmisliš koje lice pokazuješ drugima, koje najbližima, a koje sebi. Iz iskustva sa adolescentima poznata mi je pojava zajedničkog odlaska u klubove radi društva i druženja, mada se tamo sluša trenutno aktuelna muzike koja tebi nije omiljena. Ali, i mnogi od tih tinejdžera kod kuće slušaju drugu vrstu muzike i to im ne smeta da se druže i povremeno izlaze sa onima koji su u drugačijem fazonu. Svako od nas može da ima različite ekipe. To počinje u tinejdžerskom periodu, a traje tokom čitavog odraslog doba.
Dakle, ako hoćeš da se zbližiš sa nekim od drugarica iz odeljenja, možeš da izađeš jednom sa njima da vidiš šta će se desiti, da napraviš eksperiment. Budi radoznala i izađi iz svoje zone komfora, jer možda ćeš se iznenaditi. To su ipak devojke sa kojima si ti po inteligenciji, interesovanjima i socijalnom i kulturnom bekgraundu bliska. Možda ćeš u tom izlasku moći nešto novo da saznaš i naučiš o mladićima, a možda ćeš i upoznati nekoga sa kim ćeš moći da se dopisuješ. Ono što je sigurno saznaćeš nešto novo o sebi.
Druga varijanta je da nađeš osobe koje su slične tebi. Moguće da ih ima među mladićima u tvom odeljenju. Možda neki od njih slušaju istu vrstu muzike i vole ista mesta kao i ti. Razgovaraj sa drugarima iz razreda i pozovi ih negde gde ti voliš da ideš. Da li ima takvih mesta? Eksperimentiši. Odaberi dve devojke i dva mladića da izađu sa tobom na mesto za koje si čula da je dobro ili na kome si već bila i sviđa ti se. Sigurna sam da ćete imati brojne teme za razgovor. Pa kad bi sa njima podelila samo utiske i dogodovštine sa letnjih kampova, verujem da bi to naišlo na interesovanje i dobre povratne informacije.
U adolescentskom periodu druženje je jako važno. Kada se sa drugim ljudima, bilo ženskog bilo muškog pola, nađeš u različitim situacijama, u mogućnosti si da posmatraš kakve se transformacije dešavaju u tebi i u njima. Ne dozvoli da ti inertnost i neodlučnost budu prepreka na tom putu. Budi aktivna, probaj da razmišljaš šta bi sve mogla da radiš sa drugaricama sa kojima bi da se zbližiš i predlaži im to što želiš. Iniciraj druženja. Naravno, ne zaboravi da u svoje planove uključiš i mladiće iz odeljenja, koji su ti OK i koji ti se zbog nečega sviđaju. Kada ostvariš vezu sa svima koje u neku ruku gotiviš, bićeš opuštenija i lakše će ti biti da realizuješ i ostale zamisli. Daj sebi priliku da saznaš kakav je ko i za šta je dobar. Ništa ti ne fali, sve imaš, zato kreni u akciju. Daj sebi neki rok i učini to bez oklevanja. Sve najbolje ti želim. Lep pozdrav,

Piše: Jasna Đorđević, psiholog
Foto: Pixabay

 

 

 

 

 

 

Ostavi komentar

Your email address will not be published.